Годишњица Николе Чупића

237

Ми се пењемо све више и више. Ударисмо на Брезовик, и на Крадње Камење'. Овде су наши добровољци 1876 имали љути бој с Турцима. Овуда 1е Баја-Иља водио чете!....

На овом вису први пут наиђосмо на колибе оних Грка Црновунаца који своја многобројна стада пасу по Балканима, живећи са женама и децом у планини, као прави номади.

О њима ћу две три речи записати додније, док боље разгледам њихово живљење.

Изиђосмо за врат планини Бабину Зубу. Сунце нагло на мале заранке, а ми смо на такој висини, под ведрим небом, нигде крова ни заклона; око нас нигде нема ни једнога дрвца! Мислисмо од сваке руке, па најпосле послушасмо Косту, вођа свога, те сиђосмо у једно бучје, које се зове Штављак. Нађосмо малко равнице, где се некад извалила стара нека бувва; наЛложисмо две ватре; прострсмо што ко имаде; повечерасмо што нам даде наша мила путничка торба, коју под својом смотреном руком држи добри другар наш, г. М. Дамњановић.

Коње пак припесмо одмах више нас, у ливади, где је трава до колена. ;

Сву драту ноћ не утврдисмо сна: нешто причасмо, нешто се шалисмо, нешто дремасмо, а најмање спавасмо. Једина срећа беше нам то, што је у ово доба године ноћ врло кратка!...

Пред зору удари нешто на наше коње: медвед ли је, вук ли је, ми не знамо. Коњи ренуше ; покидаше се; и, који беху страшљивији и бржи, стругнуше у бестрага. Тек око 8 сахата доведоше нам два коња бе-

7 Тако се зове !