Годишњица Николе Чупића

343

је чување тога преласка стратегички задатак био, остало би нам да још бацммо око и на то, којим су путем Турци наишли на овај прелазак. Сам Бихор они су могли наћи идући од Призрена преласком дечанским (на Велику или Шекуларе) иди на Пећ, преко Ругове, у ком случају тешко да летописац не би поменуо Џећ или Дечане. Овде ја мислим да треба узети на ум, како су Турци 1455 после узећа Новога Брда заузели сву Ситницу и њене градове, а то ће рећи сав предео до Копаоник ових јужних огранака. Најсевернији ситнични град јесте Трепча, град и рударско место више Вучитрна , за који нам баш турске извори говоре да је ове године узет. Од Вучитрна могло се даље ићи пли на Нови Пазар, или преко Митровице уз ибарску долину на Рожај у Полимље. Овај пут био је таман за турску коњицу, којој су турске. војводе стављале у задатак изненадне маршеве. Овим путем ја држим да су Турци 1455 нашли Бихор град, преласком из Рожаја на Биоче.

Овим самим у главноме је расправљено питање о Никољ-Пазару, ма да још остаје, да се обележи место где се он налазио. |

Једино место које је сачувало име слично имену Никољ-Пазара, јесте црква Никољад, која је тако рећи усред Бихора, код Бијелог Поља на десној обали Лима, од Бијелог Поља четврт сахата уз Лим (Годишњица Н. Чупића, [, 178). У свему лимском пределу нема места, које би тако исто име носило!. Никољац као

" Могло би кога збунити што је М. Ђ. Милићевић у Гласвику ХХП, 78 по казивању Васојевића забележио међу васојевићсвим црквама и цркву Никољац. Међу тим извесно је, да су Ва-

сојевићи узели као своју ову цркву, ма да је она у Бихору а не у Васојевићима.