Годишњица Николе Чупића

36

ло и најмање сметње у разумљивости. Тако нпр. на. стр.: 47. „Опажа се главна карактеристична црта у партикуларизму, што је поникао из“ итд. Што показује и узрок, а овде му нема места, дакле је боље : који.

Овакав начин писања данас је већ обичан; али ми се опет чини, да га неће ни један писац усвојити, коме је стало до подпуне разумљивости. Песницима, се много којешта допушта па и овакво исказивање , због стифа, због прописаног броја слотова, на коме се морају неке речин да скрешу. Али та слобода другима неприличи. |

На стр. 89. „Поново је крунисао с круном, коју је он сам донео био.“ Круна је од латинске речи согопа, и много се касније налази у српским рукописима. Старија је реч: венац, којим су краљеве венчавали на. престо: „вбивуемњ крамевљства срњињекаго вљнуднљ Бмхб На крамевњство“ (Данич. реч [. 196). По овоме та је реченица, овако поправљена : Сава се у Србији вратио године 12228 и венчао је поново свога брата на великом народном сабору краљевским венцем итд.

На стр. 64 „Од тога магновења“ — место: тренутка. Реч магновење не само да ми данас не употребљујемо у говору и у писању, него је нема ни у нашим старим рукописима — бар јаје нисам нашао у речнику г. Ђ. Даничића.

На стр. 66. „Ми смо се подуже забавили 0снивањем једноставне државе и краљевства“, Реч: