Годишњица Николе Чупића

41

Калаји вели, до почетка руског протектората над Србијом — и прва свеска од друге половине; а по уверавању преводиоца, толико је свезака после изишло и мађарскога оригинала. Да су пређашњи реФеренти били у тако срећном положају, као што сам ја сад, да су имали пред собом свих девет свезака Калајеве историје , — нећу рећи сасвим, али много би друкчији биосуд њихов о самом делу. Калајеву, као што би много друкчији био и утисак тога дела на њих, него што је онда био. да то се не треба чудити, што ја нећу моћи ни по секундовати, а камо ли унисоно с њима запевати пређашњу хвалу њихову Калајевој објективности, непристра. ности итд.

Ето за што ћу ја да говорим и о делу ио преводу.

(О самом делу рекао је први пређашњи референт, г. Чед. Мијатовић, ово: „Објективност пишчева толика је да му с правом на највећу част служи. Она је тодика, да ми се на понеком месету чини да писац, у жељи да српскоме народу потпуну правду учини, не мари бат, да лд ћеу исто време учинити потпуну правду своме мађарском народу“. А други пређ. реферепат г. Љуб. Ковачевић вели: — „ваља ми рећи, да сам, читајући ово дело, свуда приметио пишчеву беспристрасност, нити се у писца опажа кака год тенденција што му на част служи.“ — Морам признати, да ми се и самом по првим свескама тако исто