Годишњица Николе Чупића

49

рода проживеше више од хиљаду година у заједници и шта више једне судбине, опазиће пажљив посматралац, да још и данас стоје ове међе, које торе обележисмо, ако не географски или политички, а оно етнографски ш у народним обичајима и релитији.“ зћушкег Т. 19. Ово значи, да се Хрвати и данас разликују од Срба народним обичајима И етнографским особинама — дакле и језиком. Шта, се може рећи о овакој погрешци онога писца, који је толико времена провео у Србији, који се хвали знањем српскога и рускога језика, својим студијама, словенским, и тиме, да је у историји својој употребио и изворе, које досле нико није био употребио " Ништа друго, него: или да је сва та хвала Јалова и да писад није „пажљив посматралац“, или — најблажим изразом —- да писац није објекти ван. Истина има у нас „питање српско-хрватско“, или „хрватско-српско,“ или „српско“ код оних који се зову Хрвати, или „хрватско“ вод оних који се зову Срби; али је то питање чисто унутрашње, наша домаћа ствар, једна несрећа наша „поред осталијех несрећа," као што вели Даничић, У најправтичнијем облику то је питање — ствар имена. Да, је Гај продро с „илирским“ именом, данас би се Срби и Хрвати грлили, и босанска политика, хрватска била би друкчија; и Босчи данашњој радовали би се на један начин и Срби и Хрвати. Али узимати због тога питања микроскоп, па гледати етнографске разлике између оних што се зову Срби

Годишњица Ник. Чупића ТУ 4