Годишњица Николе Чупића

51

— вели он — ту се виде такве разлике, које се чине да нису Бог зна шта, аљи дубоко значење умају, кад се боље испитају; јер оне одржаше засебитост посебних словенских језика и онда кад напр. једно племе много година џолитичњи беше другоме потчињено.“ И: „Етимологиски и траматички тако су близу један другом (слов. језици), да се чине готово као дијалекти; али се грдно одмичу један од другога, погледом на њигову моћ амалгамовања.“ Свежите оно о Хрватима с овим, па ће изаћи историско-политични морал: Срби и Хрвати не могу се амалгамовати ; нек се припамти! Међу тим не стоји ово, што писац тврди о сдовенским језицима. Језици се прелевају један у други по општем закону природном. Што вредиза, словенске језике, вреди и за остале. Језици Бултурни надвлађују пнекултурне, а језици једнаке културе воде рат за живот, и побеђује онај који буде јачи. Српски је језик показао своју снагу на југозападној својој граници према хрватском, 8, на источној према бугарском; то сведочи Хрватска и Прекоморавље. За тосу неумесне и ове речи пишчеве: „Мање се може објаснити политичним или историским узроцима, него овом (ако се допусти тај израз) „хемиско-Филогогиском“ засебитошћу словенских језика оно жплаво индивидуално осећање, које се код словенских народа свуда јавља, и које је до данас сачувало своје првобитне осо-

Г ЗећулеКкег 1. 11.

~