Годишњица Николе Чупића

52

бине баш према најближим рођацима, тде би миселио, да је најприродније да буде једињења.“ Зар је то само словенски појав' ЈТа то је општи природни појав. То мало што писац види, значи да борба код Словена још није свршена. А „борба за, живот — вели Дарвин -— најжешћа је међу индивидуама и варијететима исте феле.“

Улазећи у главни рад пишчев, у нову ерпску историју, одмах пада у очи како је пажљиво, пространо и детаљно описана двогодишфа војна, аустриско - турска у Орбији — у народу нашем позната по имену „Кочина крајина — од 1788 -1790. Рат аустриско-турски истина, није историја, српског народа; али се ратовало на српеком земљишту, уз крепку помоћ, управо уз савез са Србима, и све се тицало највише Србије, и последице рата најјаче је осетила Србија. Па ипак не знам еда ли је ради свега тога било потребно оно побројавање свију пукова, регимената, батаљона, хусарских ескадрона, свију великих и малих команданата и најмањих чарака. Узалуд ћете тражити радњу самога народа. Писац вели, да за то није имао извора; само о догађајима у нахији ваљавској пре почетка рата зна нешто по „Мемоарима проте Матије Ненадовића.“ Добровољачки контингенат Михаљевићев, у коме осим Срба има још сваке вере, радосно предусретање и помагање (комором , храном итд.) аустријске војске и заклињање на верност цару аустриском — ето то је