Годишњица Николе Чупића

58

радња народна овога рата, која се види у овом делу. Пада у очи, како писац не заборавља нигде споменути, кад је војска царска које место заузела, како су кнезови и старешине народне дошли и цару се на верност заклели. Ваља споменути, да писац и овде као на сваком месту, не заборавља, похвалити племенитост, јунаштво, пожртвовање уопште доброту српског народа, као и лепоту и питомост српске земље. Тако и овде на једном месту вели: „Сав народ српски беше се подигао, један се део бораше као добровољци уз редовну војску, 4 други део растурен у мање чете гледаше да што више напакостии турској војсци и турским становницима.“ Али одмах за тим ево како црта покрет. који се у души народној јави поводом овога рата. „Поред ових последњих устанака, који неимађаху никаке опште сврхе, који само грабљаху прилику, да се свети за давнашње зулуме, појави се код повећег дела народа живахна жудња, да се вековног јарма за свагда опросте; # ако је тада тшропало било осећање заједнице, јединства т самосталности нешто с дугог туђинског 200т0довања, нешто с ниског образовања и што није било ни мало имућне ц независне мишљењем класе, све јасније изљажалце на видик жеља: заштити се крилима „Аустрије. Где је год долазила у Србију царска војски мили добровољци, свуда се њарод радосно на верност заклињао и стао звати дара аустријскога, својим господарем и владаром.“ “' Т бећилескег ТУ. 263