Годишњица Николе Чупића

672

пред у свем тежењу руском на исток, поред свега, тога што се једнако говорило о заштићавању хришћанства, лагано али све видније питање словенскит народности. (Овај обрт одношаја руских ка истоку знатно је ствар изменио. Од тада они хришћански народиу Турској који нигу Словени, гледају неповерљиво, па и брижно на претезање специјалних интереса словенства. И они, који су као Грци бар у једном делу својих земаља извојевали државну самосталност, те сада имају само једну сврху, да и својој браћи што су под Турцима остала, независност извојују, труде се, да ако икако могу не дадну, дал Русија Турску сасвим разори те да словенски елеменат завлада на. балканском полуострву, што би за развитак њихових народности највећа опасност била. Као словенска држава није могла Русија, а да свако словенско племе, чим би се оно од Порте политички нешто отргло, не заштити једно ради вере а друго ради племенске сродности и да му не обззабеди већу и искренију протекдију него осталим хришћанским народима турске царевине. Антагонизам, или готово антипатија, што поста због тога међу народима балканског полуострва, без сум ље ће у напредак повући уже међе руском тежењу на исток или га отерати можда на сасвим други правац. Јерје очевидно, да ово тежење може бити опасно западним суседима, чим не тежи на заштиту туђом вером подјармљених хришћана, уопште, или бар на заштиту свију православних