Годишњица Николе Чупића

утура у научно историско дело, да и даље дејствују и опомињу. Али зар је потребан био толики при ступ пред годином 1807 српске историје, од кад се — како мисли писад — датује протекторат у Србији % Кроз цео окај приступ (или броширу) као да је зујала писцу у ушима она реч Токвиљева коју је навео одмах у почетку, — да се чини, као да је суђено, да Русија и Ам ерика, некад пруже једна другој руку преко света и да држе судбину његову у својим рукама. „По у а апјопга јиц зиг Ја ђегте Депх стапдв репрјез да ратна де ропив а егел 8 зетђјеп! 5' ауапсег уегз Је тбте ЂЕ: се в06 јез Кизвез еф Јев Апојо-Атетсајив. . . Гепг роћ де Фератф езђ ашегелј, Јепга уојев воп! дууегвев, М6алппош, сћасип 4" епх зетђје аррејб раг цп дезе зестећ де Ја Ргоудепсе а бешг пл јоцг дапз зе5 талоз Јев дезбппбев де Ја тошб ди топде,“ Разлика, је само ова: што је у Токвиља, хладно прорицање, то је у Калаја немирна зебња, историски документована и разложена и изнета, европс-. ком свету и дитломатији у згодан ч'«е, а утурена у дело о српској историји, да се покаже како има, свезе с њоме и да се даде миг коме треба и кога се тиче.

По свему, што досле наведох, И по општем утиску који је учинило ово дело на ме, моје је мишљење о њему ово: да, оно није објективно, научничко дело, већ више публицистички посао човека, учена, бистра и начитана; да је по збиља научној