Годишњица Николе Чупића

Калпштеп , чоођег гифебсћ _ времеча укинуо је обведезвет Уетррисмитд зећ = зу, да од Византије трађећија зењет Веаињ- жи потврду ИТД.

дитд пасћ Вузатг ги ет . | –

"дет ђезенљуа! фитае итд.

3. Да има и овавих граматичвих погрешака растео (М. растао) њежни (м. нежни); одпочео (м, " отпочео); сво имање (м. све имање); шњима (м. "с њима:) насљедник; (м наследник) предпоставимо: (м. претпоставимо), свитајућим пастирима, (м. пастирима скитачима, или: који се скитају); духовенство (м. духовништво); сведочба (М. свелоџба) : - видосмо (м. видесмо) ; који су својом клетвом потвр_дили клетву њихове (м. своје) српске и.7т.Д., у осталом многе од ових речи налазе се у миои"

казане и вао што треба. 4. У преводу српсвом нема по нешто, што

има у Швикерову немачком преводу . ча, пример. по-неве речи, понеке кратке, додане, реченице. Међу - тим су ово ситнице, којих сигурно нема ни у орићиналу мађарском, одакле је преводилац и преводио.

5. Да је преводилац по својој вољи и по своме нахођењу подвлачио многа места свота превода, _воја су у немачком преводу — па по свој прилици и у орђиналу — штампане обичним словима. Ово _је, мислим, свакојаво погрешно , и не треба. никако да буде. Јер кад то чини сам писац, онда он то чини пре свега у својој вући и на својој својини

— давле властан је;а друго он најбоље уме и зна _интоновати своје мислим истаћи оно што му је важ-