Годишњица Николе Чупића

9:

покрајинама народа, па је 1780 године и њихов озбиљнији почетак истом био појавио се. Над земљама кнежевине Србије, која је данас од свуда признато средиште српске књиге и науке, и на коју упиру очи сва, српска, племена, лежала: је пре сто година мртва средњевековна тама. Такоје ниско стајао тада духовни живот народа нашег.

Али нитада није тако ниско стајала љубав духовног живота у српском народу. Крепак својим опширним традицијама, обдарен родним умљем, наш народ није никад пропуштао прилике, која би му се указала, да се отме, да се бољега живота маши, да се мртвила отресе. Српски народ ни тада није био изгубио врлину, да одгаји синове, у којих ће љубав духовнога живота бити јача од препрека, које ће се пред њих истицати,

А колике су могле бити препреке, молим вас да помислите ви, који познајете услове, у којима се развија, духовни живот данашње западне Јевропе, Представите себи народ истом ослобођене Србије, народ који се тек навикава на безбедност живота и имања; представите себи земљу без великих насељених места, посејану сиротињским колибама, уједначену најјачом силом једнакости, — немањем; обасуту гариштима, и развалинама. Овде онде се врх старе црквице светлио крст; — поред ватре у сеоским кућицама причала се прича и певала гусларска песмао старим јунацима и радницима народним. И то су били свеколики знаци, сва средишта и и сви елементи живота духовнога.

На путу просвете и живота духовнога ми смо данас у разним гранама и појединцеи у целини прилично одмакли. Аво упоредимо слику целокупнога данашњег положаја са сликом положаја од пре сто година, којој смо мало час главне црте напоменули, разлика ће се показати врло велика и врло јарка. То упоређење