Годишњица Николе Чупића

94

још куд камо далеко онај дан, дан будућности, за који су радили сви досадашњи нараштаји и за који ће требати још много и много и пожртвовања и муке и издржљивости. Још је далеко дан будућности: али се може и на даље одмаћи, ако се малодушности подамо, ако веру у њ изгубимо. У пословима и тегобама живота духовнога могла, би се каткад поменути јеванђелска реч: „Ако имате веру и не посумњате — и гори овој ако речете: ДИГНИ се и баци се у море, биће“.

Како је, дакле, светла и драгоцена; како јуначна и издржљива у невољи; како пуна поуздања у се та племенита љубав живота духовнога! Њој, јунацима и пријатељима њезивим ваља да захвалимо нови просветни и државни живот свој. Колика ли је за наш народ срећа, што му је та љубав живота духовнога тако дубоко у срце засађева! У њој је снага, којом постаје родољубље; а родољубље је опет она моћна и невидљива сила, која, разасута у лични живот појединаца, постаје у свакој

појединој личности којом завлада, покретач племенитих и корисних дела.

Јер шта је родољубље — љубав к народу и отајбини својој — ако није (као што и напред би речено) само друго име живота духовнога 7 Љубити народ значи љубити опстанак и напредак његовог живота духовнога, значи желети му снагу и победу, помагати да дође победа, на пољу најмучније борбе, борбе за живот духовни. Који народ духовнога живота нема — тај није ништа друго, него орда дивљачка; он је гомила несвесних створова, који не знају прошлост и не живе никаквој будућности. Духовни живот је пак збир свију најлепших сила и особина народних.

да, то народи, љубећи свој духовни живот сами свој понос љубе. За то су му по самом нагону самоодржања, сероз и целимице одани. Што је народ више селон животу ду-