Годишњица Николе Чупића

201

Фалиеро, који је, као што је описано у старим кроникама, био човек, великог јунаштва и многих изредних способности, али и страсан и частољубив; који је потукао Угарског краља у опсади код Задра; спасавао неколико пута своју отаџбину од њених ривала Генуезаца, и као дипломата (посланик у Риму) чинио јој великих услуга; у дубокој својој старости и са дуждевске столице, разјарен, увредом нанешеном му части од једног аристократе Мљечанина (Стенај, улази у заверу раденика, да сруши аристократију и владавински систем республике из ког потичу сва зла и неправде друштвене, а из ког је потекла и увреда њему лично, нанешена.

· Песник, је овом драмом, по жељи своје пријатељице Гвичиолијеве, хтео изнети њеним саотачаственицима и суграђанима, умореним и омлитавелим под гвозденим игом аустријске владавине једну слику јунаштва и грађанских врлина њиховчх праотаца, а ваља да је још желео, и да им покаже и начин, како треба да раде противу својег завојевача. рајрон је, као што је напред речено, за време свог бавлења у Италији, био и сам у тајним, заверевичким

“

бити угодни а какви опасни за завере и буне. Заверенике, ентузијастичног

друштвима, за то он, у овој драми, уме да говори, као искусан бунтовник, какви све људи могу Бертучија Фалиера, практичног Филипа Календара, нежног Бертрама, који упропашћује дело завере само за то, што је нежна осећања и што је од опште погибије, којој су завереници све аристократске породице наменули, хтео спасти једног свог пријатеља и друга из детињства, могао је онако насликати само човек, који је и сам био њихов друг. Бертучио Фалиеро вели.' «Они што су позвани на велико дело, да чисте у државама трулеж, не смеју, се

~“

|, М .2. Мато Рај.