Годишњица Николе Чупића

с н~

њега, који је издржавао свакојаке буре и никад није клонуо, који се успузао до врха силе и власти, а ни једанпут уз пут, није малаксао. На тој висини стајао је он, и могао је гледати, доле, у дубину, а да се никад не занесе. Кад би галије Генуезаца продрле у залив Мљетачки, кад би грађанска Фурија беснила у вароши Св. Марка, он се неби преплашио, и ако би пао, пао би као што се попео, не промењена лица. Што је сад раздражен, страстан, долази отуд, што је увређена његова гордост а не његов патриотизам. Да, његов је грех онај због ког су анђели истерани из раја и који, од свих грехова, најлакше овлада човеком, створом најближим анђелској природи. Подлаци су само сујетни; великани су горди,“

3. Сарданатал. (Загдапарајив. а гагеду.) За Корсара, вели се у песми, да је имао једну врлину а хиљаду порока;! Сарданапал, јунак ове трагедије, има један порок а хиљаду врлина. Али је тај порок, порок владалачки и он упропашћује човека, а све те врлине, јесу врлине чисто људске, и оне, докле чине човека великим, упропашћују владаоца. О' тим врлинама, да је ОСарданапал рођеп сељак, могао би доћи на престо, а на престолу, једном, он ће га упропастити. Тако, док цар Сарданапал пропада за то, што има врлина, дотле га те врлине у трагедији као човека уздижу до правог трагичног јунака и изазивају опроштај и оних порока које је имао Таква мисао, у главном, проведена је у овој трагедији, коју многи цене, као најбољи историјски комад Бајронов. У тој основној мисли ове трагедије има и цинизма карактеристична Бајрону и смелости великог песника, Цинизам је, доиста, изнети врлине: јунаштво, доброту срца,

|, «Не Тебе а Согзатв паше [0 обег тез. «(Пака мић опе угшев апа а опзепа спев» Соггат Ш.