Годишњица Николе Чупића

206

наминђурених девојчура, које су његови другови и његови саветници; а међу њима и он, праунук Самирамидин, у женскоме руху, права жена.«

У развоју драмске радње, ми упознајемо из ближе Сарданапла; одкривамо у том »свиленом човеку« врлина, које га, у нашим очима, као човека уздижу, а због којих као владалац срља пропасти. Он је пун љубави према, својим поданицима и баш зато, што људе љуби, неће да ратује као што би његов суров народ хтео, неће да их вуче на кланицу, као што их је вукао Нимрод или Семирамида. Он презире све ратничке славе, јер су крваве. Он је нежан према својим слугама, пун опроштаја према непријатељима. и т. д. Све те врлине дају му, као човеку, величине, али са свима њима он још није јунак. Да и то буде, на том ради љубав. Љубав лепе Јонкиње Мирхе, јесте она чаробна сила, која Сарданапла спасава пијаног уживања, и разгрејава у његовим грудима врлипе и јунаштво. Код Бајрона има две силе које могу човека да преобразе. Једно је природа, лепота њена; лруго је љубав, чиста и искрена.

Сарданатал, (вели својој драгој). »Ти си врло лепа лепотицо моја, и што ја тражим од тебе јесте љубав а није спас.

Мирха. А без љубави где има спаса 2

Сарданапал. Ја говорим о жениној љубави.

Мирха. Биш о њој! прва љубав, у човечијем жиноту, ниче у грудима жене. Ваше прве, слабе речи, учите ви са њених усана. Ваше прве сузе она брише, а вашим последњим уздисајима она сама често прислушкује, докле је човек побегао и напустио тужну дужност, да бди над последњим часовима оног који га је водио.«

У »Кајину« љубав жене притеже кораке очајника кад се спрема. да се преда демону. У »Небу и земљи«