Годишњица Николе Чупића

208

лесу, кад га је овај опомињао да љуби народна божанства: супце и звезде.

»О, што се тога тиче, — ја их волем. Ја волем да их посматрам на дубоком плаветнилу небесног свода, и да их упоређујем са очима моје лепе Мирхе. Ја волем да гледам, како се њихови зраци преламају и множе на сребрним валима Еуфрата, кад лаки, поноћни поветарац својим крилима милује широку реку и издише тамо кроз чбуње што реси њену обалу. Али, дали су то богови, као што неки кажу, или станишта богова, као што други верују или су просто свеће ноћне; светови или светлоћа светова, ја не знам а пи не марим што не знам. Има нешто слатко у мојој неизвесности што ја небих дао за вашу науку. У осталом, ја о том знам толико, колико блато може знати, а то је—ништа. Ја видим њихов сјај и осећам њихову лепоту; — кад буду светлили над мојим гробом, нити ћу што знати, нити осећати»“

4. Два Фоскарца (Тће (о Ковсал, а ћазголса] (гастеду.) Са овим је комадом чињен, али у залудно, покушај, да се изнесе на бину.

9, Зага П ас!.

» Оћ, Гог ћај — Ј Јохе ·ћет

„[ Јоуе [о макећћет та «ће двер биџе уаш, «(Ата (о сотраге Фћет ушћ ту Мугћа'з еуез

«Т Тоуе (о зее (ћејг гауз гедошћјед 1п

«Тће (гтетшопз зПуег ог Епрћга(ев ууауев

«Ав ће неће ђгеезе ог Ми теће смларз (ће ђгоаа «Ата гођте уабег, зећпо гопећ ће зедстез «МУ ћећ Фотсе ћ)з Љапка; ЊиЕ зућегег (ћеу тау ђе «(ход азв зоте зау, ог ће ађоез ог содв

«Аз обћег ћојаз, ог зпарју Јапрз ог пзаће «УМогдав ог Фе ћећз ог жогћав, Ј Кпо пог саге «Тћегв 15 зоте пе злувеј а ту ипсегбатиу

«1 топа по! сћапсе [ог Уопг сћајеап Јоге,

«Вез јез, Ј Кпозу ог (ћече а!! сјау сап Киом «ОГаџеаће ађохе 1 ог ђеом Н—по па

«( зее ћет ђгућапсу апа Гее! ет ћеашу «УУћеп (ћеу зле оп шу стауе Г зћаП Кпозу поећег.»