Годишњица Николе Чупића

211

срећан и пријатан ветар, колико се ја молим вама, ви свеци, што Одите над мојим градом ! који ви не љубите светијом љубављу него што га ја љубим, да пустите из Адријине дубине вале, да пробудите Јужњака, владаоца буре, те да ме море избаци натраг, на обалу моје земље; да ми изломљено тело баци, па пусти Лидо, где ћу се

моћи помешати с' песком што грли земљу, коју ја волем а никад је више видети нећу.

»Нека небесни ветрови слете, урликајући, низ залив и разбију лађу, те би ваљада, застрављени мрнари, у свом очајању, окренули око на мене, као што су Финичани на Јонаха, и избацили ме на жртву разјареним валима. Талас, који ме убије, биће много милостивији од човека; однеће ме мртва, али ће ме однети у гроб, у отаџбини. «!

Његова жена имала је више памети кад га је опо_" мињала, да не буде тако нежан наспрам отаџбине, и да буде човењ; и кад је говорила, да он неће бити издајник ако напусти тако немилостиву отаџбину.

»Отаџбиша је издајица, кад отурује од себе своју најбољу и најхрабрију децу. Тиранство је далеко горе од издајства. Мислишли ти да само поданик може бити бунтовник 2 Владалац који руши и не поштује оно што му је поверено, гори је разбојник од ајдучког арамбаше«“

Најнежније отачаствољубље, од ког цео карактер има нешто женског, сентименталног, у личности младога Фоскариа, сједињено је са не чувеним јунаштвом да издржи бо. И ако се зна, да су јунаци увек нежна срца људи, и Бајрон је таке јунаке цртао у својим делима; опет, у овом карактеру млад. Фоскариа нежност и крутоћа нису врло вешто спојени.

Већом је вештином насликан карактер старог дужда. То је стоик од главе до пете, а тим хоћу да кажем,

1, Тће (мо ЕКозсамл ТУ. 2. о У -9: