Годишњица Николе Чупића

213

најмањи — Ништа не зависи од наше воље. Воља сама зависи исто тако од једне сламке као и од буре и кад ми мислимо да водимо, онда смо баш, истински вођени и још, к' смрти, нечем, што као и рођење долази без наше радње и воље. Тако, да ми се чини, да смо ми морали страшно згрешити негде у неком старом свету, а овај је свет, пакао, срећа једина што није вечит»!

У овом спеву радња истом при крају има нешто драмског. Ту, при крају комада, има и неколико места великог патоса. Улога Марине, жене младога Фоскариа, доста је слична улози Анђоле, жене Фалперове, у оној другој драми из живота Мљетчана. Обе женске имају више разума него њихови мужеви, и блаже својом памећу њихову страсност у моментима, кад су највише раздражени. Обе су пријатељице, прави анђели, својих мужева, пуне пожртвовања и супружанске љубави, увек готове, да деле са својим друговима муке и болове њихове.

5. Кајитн. У овом спеву, који је песник назвао „мистеријом« по оном, како су у средњем веку звали драмске представе с' религијозном садржином, драматисана је једна од највећих тема, какве су и кад велики песници обрађивали. Ту је описана трагична судбина човека, која не потиче из судара какве особене човечије врлине с' пороком или каквом тешком, неодољивом материјалном силом; нити из судара и контраста каквих лепих тежања људских, са препонама, које би долазиле од друштвених уређења или од каквих преовлађујућих, противних мисли; него, која потиче, из судара самих закона природе, којима је човек својом анималном страном као и све у васијоној подчињен, и духа човечијег, ком је сва слобода тежње (аспирације) дата, а ког, у његову лету,

|; 'Тће (мо Еовсал Џ. 2