Годишњица Николе Чупића

“> сл

госпођа, са њиховим дивљим али прозрачним погледом, срцем на уснама, душом у очима; које су благе као њихова клима, а светле кло њихово небо,«“1

У песмама Бајроновим, до одласка његовог из Енглеске, нема ни трага од хумора; он је увек озбиљан, тужан, очајан. Сва његова весела дела писао је, пошто је изашао из Енглеске, у Италији. Ту је писао свог „Бепа«, 1818; свој сатирички спев „Визију суђења« у ком параФразише један спев Саутеов, 1821; свог »ДонКуана« 1818—1823, своју лепу причу „Острва“ (Тће Мапа) 1823, једану између његових приповедака, у којој љубав (Неухе и Торхвила), два детета природе, не гине трагично, него трпумфује над свим препонама; но у којој је и радња, тамо далеко од »цивилизованог света«, од »царства притворства«“, међу дивљацима, међу децом природе. где људи »с' природом чине добро или с' природом греше«; где је човех »с“ вером и осећањима го, као што му је тело голо.«“

У осталом и меланхолија и хумор ничу у једпом истом душевном расположењу, у незадовољству са светом и животом; можемо само рећи, да је једно пасивна а друго активна страна једног истог осећања. У својим ранијим делима, Бајрон је само патник. Он се, као његов Мазепа, грчи у болу, уздише од мука, истина, и у мукама велики, самосталан п упоран; у делима, која сад наведох он није само патник; он је пи нападач. Револуцијони карактер његове песме истиче се нарочито у тим, доцнијим, делима.

Мрачњаци, тирани, сви они, што од лажи живе, све опо што се у лаж умотава, упрепашћени, познали су сад, у тим делима, једну нову, силну страну, његове

!, Верро 1 стр. 36—16 . 9. Тће Тајапдз Ги П.