Годишњица Николе Чупића

13

ном и историском животу. С овог вишег историско-Философског гледишта показала се неодољивост и нужност промисла, што је Јелинство појачано Словенством. Ово појачање повратило. је равнотегу двеју културних сила у Јевропи, те из њиховог узајамног деловања развила се садања сјајна образованост. Као што се чини, овај поглед шири се сад и на Западу, где се Солунској браћи отвара напослетку службени (официјални) приступ у Пантеон латинских светаца. . . . Река народног живота тече по неравном кориту но по извесној стрмени, која показује средину свима кривинама. Сваки пут, када се деси да пресечемо ту осовину словенског историског живота, или да идемо по њој, осврнув се назад видећемо у далекој магли брежуљак с кипарисовим гајем, а над њим познате куполи св. Софлје; за брегом видећемо плаву жицу трију грчкословенских мора, а још даље тамну громаду Олимпа с два врха у облацима. На њима се уздижу у зрацима бесмртности две дивовске слике, с крстом и књигом, осветљујући и благосиљајући пред собом отворен царски пут Словенства' .

1!) Велкти разђ какђ намђ приходитсла пересћкатђ ету осв славанскоИ историческомн жизни дибо саЂловатђ по неџ, мн, озпрадољ назадђ, непремђино увидимђ во тумање отдалешја — холмђ с њипарисовои рошцен, а надђ нед знакомне куполи св. Соли. За холмомђ увидимђ синкир ленту трехђ греко-славанскихђ мореџ, а еце далђе темнуо громаду Озимпа, сђ двумл заоблачними вершинами. На нихђ внсатса вђ дучахђ безсмертја двђ гигантскје Фигурн, сђ крестомђ и кпигоћ, осввшал и благословлан откритнћ передђ нами царск!и путђ

Олавданства. . . Когда же рћни уклонитсл одЂ том срединон оси, то огланувшисђ назадђ мн не увидимђ уже ни Софји, ни Одимпа, ни благословааоцихђљ СОватителен, — а развћ обманчивое ихђ марево!...

(Антона Будиловича. РЂчђ о славанскихђ первоучитедахђ п т. Д. Варшава 1885.)