Годишњица Николе Чупића

14

Као што је поучно разматрати последице, које су се јавиле примањем хришћанства у Оловена источне или западне цркве, или су се могле јавити, да је у место хришћанства код југоисточних словенских народа преотео мах Ислам; тако је корисно упоређивати, да ли омањим словенским и балканским народима поред великих јада и невоља није могло м неке користи донети продирање Мађара и Турака у Јевропу. Обично се мислило, и ову мисао тврдили су и отворено исказивали најзнатнији представници и зналци словенске историје!), да је долазак Мађара (Угра) у Јевропу и њихово освојење Паноније било највећа несрећа која је могла снаћи словенски свет за векове. Тако је мислио знаменити писац Словенских старина Павле Шјафарик, тако славни историописац чешког народа Фрањо Палацки, тако чувени руски Слависта Гилфердинг, а по њима и неки важни страни писци:). Њима се чинило јасно, да би се без овога мађарског прекида у историји развитка западних и јужних Словена подигла. пространа и моћна словенска савезна држава, која би од Балтиског мора до Мореје и Архипелага обухватила све земље насељене дотле готово непрекидно Словенима, и која би у културном смислу а с наслоном на Византију и цркву источну извршила још у 9. и 10. веку на југоистоку јевропском оно, што је Франачка царевина Карла великог под заставом римске цркве створила и извршила, с народима западне Јевропе, или што је Русија 19. века учинила на Истоку. Под

1) бЧагагак Зјоапзке Зеагод пози, П, — Егапе:зек РаЈасКу, Педпу вагодиц сезКећо, вез. 3 (1862). — Гилфердинљ, Собр. соч, П. (Венгрја и Слагане) и 1У (Исторја БалтИских Славинђ). Кгек, Еппе ов 1а фе Беамзеће Сиегашгрезоћећ(је. СОгаг 1875

2). Бља1ау п Кезвз]јег-К]је!п, Севесћећје У. ПЦпгага, 1. А Игеде НВатђааад, |'Етрте Огве ап Хте. з1евје, Рапз 1870.

мала дала ба па це. моћан 2: педеснариисасатаасчиј а пивари = “ ===