Годишњица Николе Чупића

440

друкчије окренути. Ова посматрања ја ћу потврдити гдекојим примером. |

Излазак његов из секретарства Друштва Српске Словесности у 1858 години потпуно се само овим објашњава. У истој седници, у којој је он оставку дао, уклоњени су узроци који су оставку изазвали, али је он опет при оставци остао. Он је питање узимао с висока, и одлучивао га тако. Он је налазио, да њему његово сматрање не допушта да у онаким околностима остане секретар, и он није остао, нити је хтео.попустити разлозима, опортунизма. И шта је билог Без сумње је тим догађајем, тим непопуштањем у ствари иначе потпуно оправданој, већа светлост пала на спор и на предмет спора; догађај с њиме као дело већу је пажњу на спор обратио. А том ако није помогло, да се ствар одлучи другојачије, извесно је послужило као јача покретна сила идејама које је он бранио онда кад су те идеје надвладале.

Али касније, кад је при одлучивању о Рјечнику из књижевних старина иступио и из секретарства, и из чланства Друштва српске словесности због тога што су о његовом предлогу гдекоји чланови говорили с малим знањем и поштовањем — Даничић је, мора се признати, ствар сувише осетљиво узео, и за погрешку чланова, који логично нису могли бити идентификовани с целим друштвом и са свима члановима, кажњено је цедо друштво, у ком је било доста људи који су ствар достојно и како треба схватали; кажњена је Србија. Да се опет то тада није догодило, да је имао ко, или да је ко могао да онда одврати Ђ. Даничића од онога корака, много би се којешта: у животу његову и по томе у српској књижевно~

1) О догађају томе види примедбу на стр. 15 моје књижи:е

прештампане из «Српске Зоре» од 1878 о књижевном раду Ђ. Даничића .