Годишњица Николе Чупића

451

што ми посласте приложена два листа, које вам враћам. Мислим да је све управо онако како сте рекли, те гити бих могао што одузети ни додати ни промијенити. Нека вас само бог поживи на мјесту на, које сте стали.“ Имам забележен и дан кад је мој члапак стигао у Загреб. Било је то 390 Новембра 1878. У додатку писма, једног од тога дана писа ми Даничић : »Ово написах, затворих и понесох да дам на пошту кад се вратим с обједа. Али док још сјеђасмо за обједом код г. Рачкога, дође му ваше писмо с гласом о рјечнику. Он ми одмах предаде вашу расправу. А ја дођох кући да још ово додам и јавим вам. Хвала вам у напријед. «

Међу тим и ја сам имао тежак задатак. Оксро у свему задовољан са израдом Рљечника ја сам имао да кажем и неке напомепе. Те се напомене могу видети на стр. 200 и д. Када ХПУ. И ја сам по савести морао од своје стране поновити напомене В. Јагића и Брикнера, ма да сам се старао да то учиним са највећом могућном објективношћу и деликатношћу. Као позван судија ја сам гласао да се „уОглед« прими и уређивање Рјечника настави, остављајући о свима папоменама да сам Даничић по свом уверењу просуди хоће ли или неће што по њима променити. Али Даничић није примио ништа. У своме писму Миклошић је рекао: „Ви кажете, да бих ја могао Вас од погрјешака одвратити и у добру утврдити и охрабрити. Драге воље бих учинио једно и друго: али погрјешака нашао нисам, и, што се другога тиче, Вас ће у добру утврдити тепз сопзсја геск“. И 18 Јануара 1879 Даничић ми писа прилично сухо ово што иде: „Изашао је у „Раду“ и ваше писмо о „Огледу«“ Ја мислим да не бих знао цијенити Миклошића, нити бих могао био добити његове санкције „»Огледу“, кад бих се послије ње могао поколебати.“< Ја сам осећао да му пи оно није било по вољи. Миклошић истина није хтео ништа да саветује Даничићу

д9%