Годишњица Николе Чупића

480

тога што би која така ствар била у Русији штампана.

У истом рукопису има живот (или само служба) краља, Милутина, Драгутина и краљице Јелене. Требало би те ствари испоредити с мојим Данилом, па ако би било знатнијих разлика, ваљало би их обзнанити. У рукопису ученога друштва бр. 16 има Житне Василниш новдлго сњписано Грнгортемњ минхомћ. И то мислим да ће бити наш светац, па ако је, треба, без икакве сумње, штампати.“ Колико су тамошње библиотеке сиротињске, опет видите да у њима има доста што би требало радити. Оклијевати не треба ни по што.«

Кад сам почео радити „Историју српске књижевности» за школе, писа ми Ђ. Даничић међу осталим 15 Септембра 1866 ово:у Сад да се вратим на ваше писмо. Врло се радујем што пишете историју српске књижевности, и добро сте учинили што сте се наканили на то. Ви знате главне мисли моје врло добро, тако да доиста немам шта бих вам јоште казао и препоручио. Само ћу напоменути (али и то ви већ знате) да ми се чини да је онај начин (не велим ред) којим се говори о књижевно, сти у Јагићевијем Јћовјоуапе, прештампанијем из Маџспећо ЗМоушки добар; а ви ћете према онијем за које пишете јамачно додати и свјетлости и топлоте још више. Узећете без сумње и оне књижевнике који су писали и пишу латинским словима. Да бисте напријед заклонили књигу од каке год вике, може бити да би добро било да у предговору кажете, да их узимате међу Србе барем

ем икљескае _ ЈЕ

|. Живот Јована Рилског и Јована Сарандапорског штампан је у Гласнику ХХП. Животом Василија Новога ја сам се бавио зими 1883 и 1884 п уверио сам се да није наш светац, него да је један од најопширнијих н најзнатнијих апокриФа. Тада сам га и преписао цела, и мислим га временом издати.

-

га