Годишњица Николе Чупића

10 БЕЛБШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА

памети достојанство деспота краљевине Србије и достојанство краља Босне, поклонивши прво своме властелину Вику Гргуреву Бранковићу, Змај-деспоту Вуку, а друго своме властелину Николи Илочкоме. Оба су достојанства била, истина, само титуларна, али како је Вук Гргурев Бранковић био од деспотске породице и славан по јунаштву, то је ова титула у витешким његовим рукама више вредила него права власт у гдекојих слаботиња. У овом ратовању око Шапца уз краља се налазио и Змајдеспот Вук. За то наши летописи бележе тај догађај водећи рачуна од нашега учешћа, и за то они бележе тај догађај овим речима: И тожде лето (6984—1476) прими краљ Матијаш и Вук деспот Заслон град на реце Сави иже зовет се Шабац, фервара. к., и посла војску и попали Сребрницу у Босне ц прегна у Срем. Угарски историци говоре, да је лосле узећа Шапца краљ Матија отишао с војском к Млеткамај. Даље војевање, дакле, ВО-

" Повод томе опет је био у Шапцу, и овако се описује у Енгеловој Историји Угарске. Кад је краљ Матија узео Шабац, војници његови нађу међу пленом два бурета млаетачких стреља са млетачким белегом на буретима, Вероломни Масчићи очевидно су, противно уговору, продавали те стреле Турцима за рат против Маџара. Краљ Матија скупи своје велаикаше, покаже им шта је нађено, пожали се горко на вероломство млетачко. и заречз се да ће од њих узети оно што су за те сгреле добили. И с места пође са својом појском од Шапца у Петров Гвозд, отворено говорећи да хоће да казни Млечиће. Сињорија млетачка пошље преда њ двадесет и четири изасланика, све старе људе у бело обучене, да га умилостиве и од њега мир испросе. Краљ обећа п мир и опроштај, с погледом да се њему плати шт, је од Турака за оне стреде узето, с тим да о првом Ђурђеву дану млетачки изасланик новце у његову престоницу донесе. Кад се млетачки посланик јави, он на аудијенцији преда краљу сјајно столско стаклено посуђе од млаетачкога кристалног стакла, н стаде правдати сињорију, да није она допустила да се стреле Тур-