Годишњица Николе Чупића

БЕЛЕШКЕ К ИСТОРНЈИ ШАПЦА 11

дило се сигурно под заповедништвом српскога деспота, Ратовање се по том окренуло јужно у Србију, као' што се из наведенога текста по спомињању Сребрнице види. На другу страну пак оно се управило ка Смедереву. А да је заиста вођено под заповедништвом српског деспота Вука Гргурева Бранковића, види се по другој белешци летопишчевој из исте године, која гласи: И расипа Вук деспот Ковин у Банату прама Смедергву.

Са освојењем ШЈапца ишла је и сва стара Мачва, а то је: цела водопађа Колубаре и Тамнаве са оним крајем између Цера, Дрине и Саве, заједно с Подрињем до садашњих ужичких граница. Маџари су већ тада држали „Београд са непосредном облашћу, а то је било тадашњој Мачви на Истоку, а држали су, премда не стално, и добар део северне Босне, која је била ближе Сави.! У овај мах, у пролеће 1476, они су по свој прилици, заузели сав овај

цима продаду, него да су то учинили лакоми приватни трговци. Краљ не одговори ништа, него нареди, да св посла аудијенције трговци позову на ручак. При ручку поклоњено столско посуђе сгајаше на столу за послуживање. Кад су треће једо носили, један слуга запне као бајаги случајно, превали сто, и полупа поклоњено посуђе. Са свим мирно нареди Краљ да се комади изнесу, и осмешкујући се дода, како тако красан дар за тренутак ишчезе као да га ни било није. За тим заповеди, да се на оно место намести златно посуђе. Други слуга наново преврне сто, повуђе попада, али се само улупи. Краљ ће рећи, како злато и угнуто и разбијено опет остаје злато. После тога није хтео никако да прими посланике, а војсци нареди да полази на Млетке. Посланици тада схвате да за шабачке стреде треба донети злато и златно посуђе, и кад тако ураде, онда се краљ Матија смири.

Т То се види по актима угарске управе. Још у 1520 Угри су држали у рукама : Тешањ, Сребрник (у Босни) и Соко. По томе се види како је била повучена граница. То се види и из мира закљученога на седам година 20 Августа 1503 године.