Годишњица Николе Чупића

20 БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА

на двору краља Матије у Будиму у време кад је Шабац сазидан, говори да су Турци имсном Шабац залочели звати зидове и наспе тек што су основане и да то нешто чудно на њиховом језику значи (бађас2, па гпојев а Тигса, гпопипал соерфба, диод Тигајса ПШпема пигађџе аша вет!ћсаб). При години 1475, где говори о освојењу Шапца, Бонфиније каже: зарасти ехрпспано виссезвћ — аоатуја а Чахмо бамаскишп Гогбаззе тлениз Фсегегаиз. Распитивао сам да ли име Шабац што турски значи, па су ми знаоци тога, "језика одговорили, да на том језику ништа не значи. Милићевић (Кнеж. Србија 491) бележи да су град Шабац Турци звали Бугјур-делен, што би српски могло значити двоје: Онај који боде у бок; или: Кудињак, место где расту купине. Могуће је, да Бонфипије погађа кад доводи у везу име града с именом реке која му зидове кваси. Али и старије име Заслон није тако брзо ишчезло. И Петанчић, који је писао око 1502, још зна за име Заслон. Др. П. Матковић, који је издао Петанчића, у горе наведеној књизи Када спомиње неко млетачко издање Птоломеја од Молетија, које је 1562 с картама изашло у Млецима. На 1Х карти тога издања још се налази Заслон крај Саве Београду на западу. У једном рукопису у књижници Српскога Ученог Друштва (који је описан у Гласнику ХХУ) има један списак адреса који је употребљаван за расписе у пећској патријаршији и на коме има забележена година 1656. У њему се спомиње већ само Шабац.

Адреса та као да меће Шабац под зворничку црквену власт, и гласи: А сице на Зворник. Смереније моје пиллет ва 6огоспаснују епархију зворничку и ва кадилук Соли и ва град Шабац и Бељино и Грачаницу и Лозницу и Соко и Сребрницју и Сасе и Крупањ са васеми жупами и сели и оправданијем тех предел, ирвеје митрополиту тоје области.' Касније је Заслон још више заборављен.

“

' Из овога се види како је Шабацб ио под Зворником а не под Београдом. То исто видимо из релације коју је 1626