Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1887., стр. 72

34 БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА

Покрај београдске митрополије обновљена је епископска, столица старога Браничева, која би се у Пожаревцу сместила, а нови ужички и ваљевски владика настанио се у Чачку, свакојако ближе старим задужбинама и првашњој етолици моравичке епархије Ариљу.

Не зна се по каквом је узроку кџез Милош Герасима владику »пожаревачке стране« после љ»определио и преместио« у Шабац!. Тиме би се обновила засебност старе мачванске, потоње ваљевске од ужичке епархије. Међу тим владика Нићифор, дође у сукоб са братом кнез-Милошевим господаром Јованом, због тога што из некаква, узрока није хтео одобрити венчање његова момка Петра ПЦјеве из Трбушана. Тога ради оде у Црну Гору са калуђером Пајсијем Херцеговцем из манастира св. Тројице За то у првоме шематизму српском налазимо у почетку 1833 опет само митрополита Мелентија и Герасима Ђорђевића ужичког владику, који је седео у Шапцу, а под којим се и ужичка епархија налазила. Нићифор се ипак у јесеч 1833 вратио, и он је као владика ужички у Чачку и умро. Браничевска епархија чије се после посвећења, Герасимова никад више помињала; она је остала коначно спојена са митрополијском епархијом београдском.

6 Герасима Георгјевића Знаменити догађаи, стр. 116,