Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1887., стр. 71

БЕЛЕЦЏЈКЕ К ИСТОРИЈИ ШЈАПЦА 33

а.

у Београду пред нарочито за то сазваном скупштином 30 Новембра 1830, онда се као митрополит у Београду налазио Антим, који је у истој свечаности служио. Изгледа, да је тада он био једини архијереј. Шабачкога владику митрополита Герасима, који се горе спомиње, књаз Милош је 1830 у Цариград отерао. Истога дана скупштина, избере Мелентија архимандрита манастира Враћевшнице да буде постављен за архијереја и митрополита у Србији, а јеромонаха Никифора из манастира Сретења, да постане епископом ужичким. Тога ради одмах буде посвећен за зрхимандрита.' Кад је у Цариграду 18 Августа 1831, архимандрит Мелентије посвећен за митрополита српског и архијепископа београдског, он је сутра, дан посветио Никифора за епископа ужичког". Кад су се та два епископа из Цариграда вратила у Србију, буде изабран Герасим Ђорђевић за епископа „пожаревачке стране« као што он сам каже, и како је горе забележено, посвећење се његово изврши 11 Октобра, 1831 у Београду.

С владиком Никитором имамо у епархији ваљевскоужичкој опет једну новину. Родом из ужичког округа и оправивши манастире Преображење и Сретење код Чачка, а и за то што се у Чачку задржавао Јован Обреновић, брат кнеза Милоша, губернатор оних крајева, владика НикиФор постави епархијску столицу у Чачку, продужујући и даље, кад је год могао своје борављење у Сретењуз. Тако је у тај мах, у Октобру 1831" обновљена српска, јерархија у Србији врло приближно старим споменима.

1 Гласник У, 993 пише да је то било на сами дан 30 Новембра 1830. По казивању владике Герасима Ђорђевића (Знаменити догађан из новје србске истор:е стр. 105) тешко да је то могло бити баш истога дана.

2 Гласник У, 2938.

3 Милићевић, Кнеж. Србија 602.

Годишњица 1Х 9