Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1887., стр. 70

32 БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА

о —ираон-

Конкордат с цариградском патријаршијом о црквеним пословима, добио је Форму у једном патријаршком декрету од Јануара 1832. У њему се, такође, говори о митрополијској столици београдској и о епископској ужичкој. Две епархије, београдска и ужичка, као епархије на које је сведена црква, београдског пашалука (у које је ушло старе четири епархије: моравичка, мачванска, београдска и браничевска са, неким деловима митрополитске жичке епархије) спомињу се и у допуни патријаршијског конкордата од 17 Јула 1836. У првоме шематизму српске кнежевине, који је штампан у Давидовићевом »Забавнику за 1833 годину“ спомиње се такође два архијереја овако: Мелет!в (Павловићђ), Митрополитђ Србски, рођенђ у селу Врбави у Нахји Рудничкоћ, пострижникљ манастира Благовештенја, посвећенђ у патрарши у Цариграду 18 Августа 1831 одљ вселенскогљ Патрарха Константа и митрополита Кизичкога Антима, НикомидШскогђљ Панарета, Дерхондскогђ :НикиФора, и Родосскогљ Метода; — Герасимљђ (Геормевићљ), епископљ Ужички, рођенђ у Видину, а посвећенљ у Бђоградуј 13' Октомвра 1831 од митрополита Србскогљ Мелета и Епископа: Антима и НикиФора«.

Међу тим конкордат је имао само да у појединостима уреди смену грчке српском црквеном влашћу у Србији. Право Србије на обнову ,своје народне црквене власти оснива се на султанском хатишерифу од 3 Августа, 1830, у коме 14 тачка гласи, »Митрополити и епископи, које ћезизбирати речени народ, биће произведени од патријарха грчког у Цариграду, и да не морају сами. долазити у исти престолни град«““. Кад је тај хатишериф прочитан

7 Он сам, исти епископ Герасим, бележи да је његово посвећење за епископа бидо 11 Октобра. Види књигу: Знаменитји догађаи новје србске исторје Београд, 1838, стр. 116.

2 Д. Матић, Јавно право кн, Србе Београд 1851, стр. 39.