Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1887., стр. 69

БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА 31

мучки убијен". На адреси Новембарске скупштине од 1817, _ која је дата кнезу Милошу, потписан је ужички владика Герасим. И тај је седео у Шапцу. Оп је заступио Мелен-

тија. Из једног писма кпеза Милоша од !! Октобра 1822 види се, да се и он служио титулом митрополита, јер га кнез Милош тако »шабачким митрополитом« назива (Мемоари проте Ненадовића, 363). У Ђ. Магарашевића, Путовању по Србији 1837 панчевачко издање стр. 13) стоји: По том отидемо на поклоњење епископу, који се и митрополитом назива, господину Герасиму, који је пре неколико година у Шабац дошао. |

И тако је у Србији 1815—1833, пре повраћаја шест округа, било две столице епископске, од којих су обе носиле и титулу митрополита. Једној је од тих столица, припадала епархија београдска, у којој су били окрузи: београдски, крагујевачки, јагодински, смедеревски, пожа»ревачки, ћупријски:. У тој су епархији састављене старе две епархије, београдска-и брапичевска. Њих је делила Морава. Другој је припадала епархија ваљевско-ужичка, (по најстаријем назвању мачванско-моравичка). Бој су припадали окрузи: шабачки, соколски (јер је већи део садашњег подринског округа још остао под Турцимај, ужички, ваљевски, руднички и пожешки (сад чачанскијз Епископ и митрополит београдски седео је у Београду, а ужичко-ваљевски у Шапцу.

% Милићевић Ћ. М. Кнежевина Србија, 669—671. Нил Попов. Србија и Русија. Београд 1870, 129—130.

2 На прилику још 1839 године протопресвитери су те епархије находили се у Београду, Дражњу, Сибници, Смедереву, Пожаревцу, Шетоњи, Смољинцу, Јагодини, Медвеђи (ресавској) Крагујевцу. (Д. Давидовића Забавник за 1833, стр. 33),

3 Године 1832 протопресвитери су се те епархије налазиди: у Субјељу, Љубишу, Милићеву Селу, Негришорима, Јежевици, Моравцима, Буковици, Врачевићу, Буковици (ваљевској), Совљаку, Богатићу, Шапцу.

.