Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1887., стр. 68

30 БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА

Пошто је први српски устанак угушен, налазимо пред сами већ нови устанак кнез Милошев у Ваљеву као владику Данила. Сима Милутиновић је код њега био писар, | и он говори да је Данило био владика само четири месеца, то ће рећи за време пролећа, 1815 године. Кад је српска, војска почела се искупљати око Ваљева, уз тога су се владику налазили као придворни калуђери Ђеро из Студенице и Филимон из Благовештења'!. Очевидно је, да је и тај Данило био владика ваљевски и ужички. Шабачка владичанска читуља има два Дапила и Гаврила. Од ова два Данила један је овај о коме говори Сима Милутиновић, а други је онај о коме је мало више била реч. После је, за време кпеза Милоша, пре његовог конкордата с цариградском патријаршијом о црквеним пословима у Србији, био стан владике ужичкога (назив ваљевски тад му је укинут) опет у Шапцу. Тада је то могло бити већ и због тога што је тамо седео Јефрем Обреновић, брат кнежев који је као губернатор управљао пределима старе Мачве. За времена кнез-Милошева за шабачкога је владику први посвећен архимандрит Мелентије (Симеоновић) Никшић родом из Брезове код Студенице, који је као архимандрит послан у Цариград с првом депутацијом после другог устанка, а отуда се вратио као владика. И он се држао старе традиције, и потписивао се „Митрополит шабачковаљевско-ужички« То јеморало бити негде на крају 1815, јер у једном земунском запису који је послан митрополиту Стратимировићу, има с даном 27 Фебруара 1816 забележено да се исти Мелентије, епископ шабачки, »који се прежде некојего времена из Костантипопоља возвратио« јоште бави у Београду. Исти је 16 Јуна 1816 године

с С. Милутиновић, Исторг Сербје Ланпцигљ 1837, 197 – 202.