Годишњица Николе Чупића

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 191

Маројз Растић, кад су у дубровачком вијећу одвраћали своје другове од овог несрећног рата. Али су рјечитије и од сваког реторског говора пошљедице, које се у брзо видјеше. Мехмедова је навала затекла Босну и Херцеговину у таком моралном расулу, каком нема пара у осталој српској прошлости. Разлагање тијех догађаја не ће бити приједмет крају овог чланка, пошто им је намјењен други, који ће их подробније претрести; само их пак додирнути било би сувишно, јер је оно стање, како су они створили у тијем земљама, још и дан дањи скоро непромијењено остало. Може бити, да ни за садашњост није било згорега, поменути прилике, у којима је њу прошлост припремила.

ДОДАЦИ НАПОМЕНАМА Г.

О цијелој овој војничкој завјери пишу само Рањина и Туберон. Прије ичега другога морамо се сад позабавити Рањининим текстом, који нам није баш какав бисмо могли пожељети. Ја ћу га навести у потпуности, и то одмах с једне стране онако, како га, је издао Нодило, а с друге, како би га по мом мишљењу требало исправити. Размакнутијем слогом означене су разлике мог и Нодиловог читања, а ријечи међу заградама Нодилови су додаци, коме се чинило, да тако треба попунити текст.

По Нодилову издању По мом читању

ЊЕ регесће 4! РагНа ећ ал Ег регсће а! Рцшћа е Таогћ! Кагоп тепац 8т1- ал Јова гоп епа 5