Годишњица Николе Чупића

192

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

ја! зојда , а! расатеп(о .

(де) дцаћ раввагпо" сегћ (габфа , рег фа1 саслопе |егпупагопо тапдаг ]о ехегсбо аПа (гопје дећ типа Опаћ цвеш! [ога виђНо [есего вегаг је рогје 4: Кавиза, ассјо поп робфеввег г1когпаг Фгепјо; де! сће лу-

пр 111а! вода а1 расатеп(о, даааћ репвогпо: се: (табба , рег 6а1 сарлоге [егпипагопо тапдаг 10 ехегс о аПа, «гопје де 1ашиае! Оман иза (ога виђиНо ([есего ве. гаг је рогје а! Насива, асс1д поп ројезвег г.огпаг дгеп (0 ; Че] сће аууеди! | вода!

уеди | зојдан !п (а! ога деЏа сија евззег рплуац, ап-

по ба] ога ЧеЏПа сија еввег

' _ Код броја 8 хиљада додаје Нодило у напомени: «5 тПја пе! содсе гаганпо, ед 8 И хего пштего“. Пошто се с овијем бројем слажу и остали подаци, види 88. нап., то сам и узео онако, како је у задарском рукопису.

# _ У нап. под ријечју, «развогло» додаје издавач: «арепвогло пеј таповсги(јо>». Ја сам задржао онако како је у рукопису, пошто ријеч (значи : смислише) сријетамо и на другим

мјестима.

3 __ Дакле да одмах видимо, у чему су разлике. Запету

за коју не знам, како је у рукопису, а то се ствари много п

не тиче, премјестио сам и ставио је послије ријечи «расатеп(о>. То захтијева смисао цијеле реченице, ако усвојимо друге раз„љике, које предлажем. Оне су у осталом врдо просте. Ријеч «репзогпо» треба оставити као што је у рукопису, а тако исто треба избацити и додатак «де'», кога нема у рукопису. Испрашке су издавачеве, као што св види,

је и без њих јасан.

излишне: смисао Уз то оне сасвијем мијењају садржај причања, које тако нема везе с доцнијим. У тексту, какав добијамо по Нодизу, не видимо, зашто су посаије Дубровчани онако изведи најамнике, а то нам се врдо лијепо каже, ако останемо при мом читању. Нодиловијем је исправкама и тај недостатак, што не могу никако једна без друге.