Годишњица Николе Чупића

194 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ а ан И И нема никакве везе с говором о посланицима, и не ће се, може бити, погријешити, ако му се садржина веже за први дио причања, те ако се узме (као што сам и урадио у чланку), да је у бици, у којој су онако страдали пајамници, њекакав Пентар спасао стијег општински, који је као што се види био у опасности. У осталом најзагонетнија су она два слова на крају цијелог причања. О њима Нодило каже: „не знам одакле је овдје ово В. С. шта ли значи“. Ја бих, што се овога тиче изнио претпоставку, на коју би најбоље могли одговорити нови рукописи. Били могли узети, да ријечи, почињући, ако пе раније, а оно од „ђепсће итд“, па до краја, нијесу ни биле у првобитном тексту, него да их је наприје забиљежио са стране њекакав, коме се име и презиме почињало гласовима В. С., па да се под том биљешком им потписао, а доцније да је све заједно и биљешка и потпис незнањем унесено у текст при преписивању2 Како то било да било, мислим да свакојако смијем везати спасаване ваставе са оном завјером војничком. Овоме а тако исто и вези цијеле завјере са бргатском битком наћићемо и друге потврде.

Највише ће нам свјетлости на ово просути други извор о овој завјери, Туберон. Његово казивање не треба подробније разлагати, пошто је то већ учињено у чланку, а и његово је дјело доста приступно многијем. Његови се подаци сасвијем подударају с Рањинијем, које у многом објашњавају и допуњују. Да видимо како у Туберона стоји говор с завјери према осталоме. Пошто је поменуо штошто, што је претходило самој борби, одмах говори о овоме, чим се сад занимамо. За то везује причање, како је упрепашћени град потражио спаса у одмстништву Владисављеву и уцјени Стјепанове главе; али, додаје, није ни Стјепан пропустио, а да с Млецима не уговори, и тако даље. Као што знамо, завјера се није могла десити прије Јуна 1451., јер дотле и не бијаше најамника талијанских