Годишњица Николе Чупића

ВУК БРАНКОВИЋ 995

,

нуке кнегиње Милице од кћери Јеле Балшићке. У оној повељи Стефан назива Симеуна и Саву својим „оцима и прародитељима“ =“, а у гробном натпису од 1478 године о краљици Катарини вели се, да је „рођена од куће цара Степана“. Што је речено о царици Мари, вреди и за Вукова унука деспота Стефана и сина му владику Максима.

Ну осим наведених приговора против сва три извора, у којима се Бранковићи изводе од Немањића, има неколико негативних доказа, који сви скупа сведоче, да Вук Бранковић не може бити потомак Вуканов по мушкој линији. Ти су:

1. У повељи којом је, 1365 године, потврдио Бранкових синова прилоге Хиландару, цар Урош не назива, их рођацима, докле у другој повељи кнеза Војислава Војиновића зове „братом“, јер му је био род. Цар је Бранковића прилоге потврдио и даровао им светли хрисовуљ«“ за то што је то чинио и осталим властелима, јер «царујући с богом и веселећи се с премилим властелима и властеличићима, у век их је часнима даровима обдаривао“ 9.

2. Слава и углед породице Немањића бијаху у свем српском народу толико на гласу, да су и далеки сродници њени сродство то истицали и поносили се њиме, на пр. босански краљеви, Твртко, Дабиша и Остоја, Ђурађ Срацимировић, Костадин Дејановић2". Да је Вук бид потомак Немањића, па још у мушкој линији, нема сумње, да · би се и он тим сродством похвалио. У једној повељи Вук с пуно поноса веди да је син севастократора Бранка а

24. Моп. егђ. 331.

25. Моп. Зегђ. 519.

26, Моп. Вегђ. 172.

27, Моп. Зегр, 187, 201, 221; 233, 239; 203; Гл. ХХГУ, 267. Види прим. 24 и 25.

Годишњица Х. 15