Годишњица Николе Чупића

ВУК. БРАНКОВИЋ

у Дубровник, или србин или влах или чиј год ' купује, сваки да иде слободно, да га не уставља; па ћефалија ни други ко. Дубровчани између се парниче пред конзулом дубровачким и њиховим « и што суди конзул и његове судије, на то дап ако ли не би хтео Дубровчанин пристати на тај је вољан конзул и његове судије везати га, док |) што је осуђен, а тај закон да није вољаи погази лија ни „владалац“ ни ја Вук. Ако се случи Д .нину смрт у мојој земљи, што је његова имања, немам посла ја Вук ни мој ћефалија ни други ко, је тога, коме онај остави на смрти, или дубровач су се Дубровчани забаштинили по мојим градо да зидају град и чувају; који су гости и нису се: нили, како им је год воља. Ако се разбије лађа ду у приморју, што утече у моју земљу, који је зако био у прве господе и у цара Степана, тај заког сада. За тргове поморске и за сланице ако ми бог те буде туде моје владање, где су били тргови и у прве господе и у цара Степана, ту да буду и нигде на другом месту да не буду. Ако се дого свадим с Дубровником, да им јавим на шест ме тога, те да изађу сви Дубровчани из земље моје « с имањем«“%. На повељи долазе као сведоци три лина Вукова“, међу којима један је челник, као на Лазаревој повељи има његов челник.

Ако упоредимо повељу Вукову с Лазаревом, Е ове разлике: У почетку кнез Лазар каже, да г поставио господином „земљи сраској и поморју и с аодунавским“, а на крају повеље моли онога, ко; њега буде господар уземљи сраској“, или од син гових, или од рода његова или ма ко други, да

48. а. 209.