Годишњица Николе Чупића

ВУК БРАНКОВИЋ 935

о - - — - ~ + ит = 3 ~“. --- + - =

што је Ђурађ Срацимировић Зетом владао. То св најбоље види из онога места о забаштињеним Дубровчанима, јер докле Вук говори о забаштињеним дубровчанима у више својих градова, не именујући их, дотле Лазар спомиње само Ново Брдо, што показује, да он немађаше права уговарати за оне градове у Вуковој држави, у којима бејаше настањених Дубровчана, на пр. Грвича, Приштина, Призрен. Као засебан владалац Вук је ковао свој сопствони новац. Ну да је Лазара сматрао за врховног господара Србије, види се и по томе, што није задржао себи право да се зарати с "Дубровчанима, а то је могао и као вазал чинити"',

Слога између Лазара и оба његова зета трајала јем после 1387 године, као што се види из њихових писама, којима су, у Августу 1388 г., молили Дубровчане, да исплате јерусалимском митрополиту Михаилу 500 перпера рстонскога дохотка“, што су били дужни плаћати манастиру св. Арханђела Михаила у Јерусалиму по завештању цара Душана“,

Ту.

Политичка радња Вука Бранковића од боја кововеког до смрти његове

(1389—1298), Остављајући најпосле да говорим о Вуковом учешћу у косовском боју, овде само констатујем историјски Флкат да су Турци једва извојевали победу, и да Бајазит с Косова није отишао на Србију, већ је, и по турским и по грчким и по нашим изворима, вратио се одмах у Дренопољ

31. Моп. Зетђ. 203—204. 52. Пуц. П. 29—230. Моп. Четђ 166.

+ М М.