Годишњица Николе Чупића

936 ВУК БРАНКОВИЋ -

и љааљаринвивнНИИЦИИреарара

(Једрене), да се најпре утврди у власти. У Србији пак настаде права анархија и забуна после турске победе. По сведоџби Костантина Философа, писатој на 42 године после косовске битке, синови Лазареви и кнегиња Милица . бојаху се пљачкања ујер не само од Турака прећаше опасност, но и западни (Маџари) око њих спремише се | на рат, а уз то (насташе) и међусобни раздори: једних који су били подручни, а других који су самостални били« 53.

У том времену, вели Костантин, Бајазит, преко својих по– сланика, запроси од Милице њену најмлађу кћер Оливеру (по нар. песмама Милеву), и она је, по договору с патри-

јархом, свештенством и целим збором даде уда би се спасло

стадо од прождрљивих вукова“, Оливеру одведе у Дре-

нопољ брат Стеван, фи од тада би порабоћена српска

земља, јер Стеван с Вуком (братом), властелом и осталима

мораше ићи сваке године на службу цару“ — с тугом

додаје Костантинз“.

Српском несрећом хтедоше да се користе и Угри, који су се тек на три месеца пре боја косовског с Лазаром измирили, па се утврде у Мачви и Београду и у Октобру 1389. отму градове Борач и Честин у Гружи“ На лето 1390 године ударише Турци преко Бугарске и Србије на Угарску, али их одби северински бан Никола Перењ, који је том приликом и у Србију продр'о5“,

Бајазит, после скупо добијене победе, задовољавао се, ако му Србија призна врховну власт, дајући му данак

93, Гласн, ХЕП. 262: „не во твушо от Нсманантћ БЕДА. иллежалше, ић н 2ападинн окрљстњ нд Брдињ оуготовнше се. Ка томоу же н междоусовњима рахдавмемна пеже свић подроууљинн, нин же ко свон оудн Бмећшен“.

Рао ХРНО 68.

55. Вад, Ш. 99— 100.

56. Пра. 108.