Годишњица Николе Чупића

ВУК БРАНКОВИЋ 291 да кажем о томе: да ли та је издао који од његових слугу, или је сам бог тако судио“, а доцнији преписивачи и настављачи иду још даље и, место наведених речи, имају, да су »неки страха ради или неверства ради побегли“, те је за то Лазар ухваћен био. Крајем ХУ. века Михаило из Острвице сведочи, да је битка изгубљена, за то, што су »нека госаода, кроз прсте гледала», а преводилац Јована Дуке пише, да је издајник био Драгослав Прибишић, војвода Лазарев, али ни он то не тврди као поуздано, јер каже да се само такав »глас разнео био“ по бојишту, додајући: „Или су овај глас пустили сами Турци, да би поплашили нашу војску, или је хтела несрећа јадних хришћана грехова ради њихових“. На овај глас побегли су, вели Дучин преводилац, Бошњаци, и Лазар је по том ухваћен.

У ХУГ веку Туберон сведочи, да је Милоша облагао код Лазара за неверство нвкакав такмац, а и Курипешић је чуо, да су га неки завидљивци пањкали да се тобож с непријатељем договора, ну ни један од њих двојице не зна ништа о издајству, већ први приписује губитак битке томе што је војска, изгубивши из очију Лазара, кад је хтео променити коња, помислила да је погинуо, и поплашена побегла, а други држи, да је смрт Муратова тако заплашила Турке, да су побегли и не упустивши се у битку!

Ну већ прве године ХУП. века налазимо у Орбина добро познату народну причу : како су се два зета Лазарева, Вук Бранковић и Милош Кобилић. а не Обилић! 5, због сво-

156 Милош се у свима споменицима до ХУШ. века зове Кобилић или Кобиловић. Осим већ наведених извора споменућу још и ове. У летопису Шјимуна Клеменовића, писатом 1512, читамо: утада Милош Кобилић и кнез Лазар убише цара турског“ (АгК. ТУ. 33). Антоније Вранчић, 1553 године, пише у путопису да је Мурат погубио Лазара (којега меша, с деспотом Лазарем) и Милоша Кобилића (Моп. Нипе. 15.

19"