Годишњица Николе Чупића

299 вук БРАНКОВИЋ

јих жена позавађали, и како је то довело до Вукова издајства! Од страних писаца Орбин је први тврдио да је Вукашин убио цара Уроша, а он је у опште први, који окривљује

Вегрфогев, П, 305). И Гундудић га зове Коби:ићем (8!аг1 рзаћ, 1Х, 386), а у ХУШ. веку тако га Бранковић назива. У једној од споменутих песама, записаних у Дубровнику прошдог века, Милош је назват 2 пут Кобилићем а 7 пута Кобиловићем, а у другој 11 пута само Кобиловићем. По једној од тих песама Вукова је жена рекла сестри, да је Милоша родила пастирка, и под кобилом отхранила, те се за то зове Кобиловић. У причи о косовском боју нема овога одговора Видосавина, па и пак Милош прети Вуку за то. што његову уматер учини кобилом» додајући: унека свак зна и чује и види, да нијесам Милош Кобилић него Обилић и прави храбри детић», па и пак се у тој причи назива 10 пута Кобилић (а 11 пута Обидић). У причи се даље наставља: «До то се доба зва Милош Обилић, а од то доба Кобилић, за што једна охола женска глава изусти« (б(аг. Х. 188), и ако наведени извори са свим противно сведоче, т. ј. да се Миаош до 18. века звао Кобилићем (и Кобиловићем). У изводу из Бранковићеве хронике, писатом 1764, назват је два пут Обилићем, а једном Хобилићем (Га. ХХЛ. 257 — 259', а у другом изводу — једном Обилић а једном «а Хобилић или Кобилљић» (Га. ХХХУ. 89. Милојевић је изоставио «Кобилић“, а у рукопису долази). У историји П. Јулинца, од 1765, зове се Обилићем (стр. 89. По свој прилици тако се зове и у «П%еми Историческои“, коју Јулинац помиње на стр. 91, ну коју не могох наћи). У (општем листу» и у Троношца у век је Обилић. Милош је, дакле, постао тодики љубимац народа свог, да га је не само начинио зетом и војводом целе војске кнеза Лазара, него му ни његово неестетично презиме не хтеде трпети, већ га замени другим, које се брзо распрострдо И истисло право презиме тако, да му се у песмама, и причама једва може у траг ући. Тако охола сестра Леке капетана пита брата:

«Шта с' видио, шта си смиловао

А на томе војводи војводи Милошу, Ђе је виђен, ђе је снажан јунак; Јеви л' чуо, ђе причају људи,