Годишњица Николе Чупића

332 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

стирем што у цитру ударати уме, или самом цитром пастиревом. Ти сладиш и уво и мисао; веселиш лик црквени оче Јоване мудри, ти си цркву песмом украсио, душа твоја одјекује на цитри твојој јековитој као код Давида; и на глас песме твоје приближује ти се сваки.“

УШ-ми век у историји Византије је, у многом погледу, врло значајан. То је био век у ком је ведри поглед старих класичних народа на живот и виши позив човеков, покушао последњи пут да разатна таму од сујеверица , незнања и предрасуда каква се спустила на човештво; и да потражп измирења с узвишеним али чистим начелима нове (хришћанске) вере.

Борба је та била пространа и јака и трајала је више од једног века, а остала је у историји обележена као борба за реформу цркве, или борба око икона, и као што вазда времена у којима се води борба за велика истинита и важна начела износе на површину људе велике, енергичне и знамените, тако је и УП век имао много својих јунака и великих умова.

Међу најзнатније људе тог века долази Дамаскин; а међу људима који су се најенергичније борили противу ондашње реформаторске струје у кругу цркве и који су највише принели да се хумани планови неколицине ондашњих византијских владалаца не остваре, био је Дамаскин први.

Књижевна радња Јована Дамаскина је врло обилна. Она је по карактеру своме полемична, песничка, догматичка, Философска. Црква псточна усвојила је свеколике погледе његове, и освештала их као догме своје. Јован Дамаскин, као што му име говори, родио се у Дамаску. У тој вароши је у оно време била столица калифа и Арабљанске државе, Отац његов Сергије био је неки већи чиповник калифов, и човек имућап. За васпитање и образовање свог сина довсо је он из Калабрије једног онда