Годишњица Николе Чупића

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 48

наученог и чувеног човека; и није било науке у коју Јован Дамаскин није уведен од свог учитеља. Панегиричар његов говори о његовом великом и пространом знању наука математичких, Физичких; астрономије, Философије Аристотелове и Платонове; књижевности патристичке и т. д. Да ли је и Јован Дамаскин био у каквој служби Арављана није познато. Кад се први пут чуло за њ, био је калуђер у манастиру Св. Саве код Јерусалима. Тамо је писао у оно доба, кад цар Лав Исаврићанин издаде наредбу да се иконе из цркве избацују, знамените три посланице, три расправе у одбрану икона. Ове што се за иконе могло рећи, речено је у тим расправама.

На пољу Философије његови су радови врло важни.

Неколике секте хришћанске у Азији почеле су се нешто раније служити дијалектиком старих Философа за брањење својих погледа и наука; па и гдекоји свети оци су увиђали какве користи црква може имати од ФИлосоФије, Василије велики још, рекао је, да је дијалектика „град за догме.» Али је Јован Дамаскин био први, који је једним делом о дијалектици Аристотела и Порфирија, увео у цркву стару Филозофију и показао начин како сем докле се опа може служити старом науком. Дијалектика је за њ најважније у Философији. „Филосовија је као што он вели уметност уметности , наука најка, а дијалектика није део Философије него оруђе њено.

Дамаскинова је, и то велика, заслуга што се у цркви источној и западној утврдило поштовање Аристотела. И колико је изучавање те философије у средњем веку у црквама и на школама имало доброг за човештво и за ојачање његовог ума, за то припада захвалност на првом месту Дамаскину. Од свеколиког што је Дамаскин радио за цркву најважније је оно што је урадио за уређење њеног певања; и у том погледу његова је радња двојака. Он је сам био песник и унео је у цркву много својих