Годишњица Николе Чупића

334 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

песама; а и уредио је шта ће и које ће се песме других песника певати у цркви у све дане преко године. Његових песама за прославу Васкрса, Божића и осталих. празника; песама, у прославу светаца, у одбрану икона; кесама погребних има много. Готово су без броја вели Алације. (торагла Патазсеп! ргоре штега то уагн [евума фриз). У свима његовим песмама има дубоке мисли; а у многима велике лепоте. Лирска осећања исказивана су онако каква су; брзо или споро, тихо или јако, а достојанствено увек.

Дамаскин је прерадио црквене књиге (песмарице!) Минеј (песме свецима) и Осмогласник (песме недељне спаситељу, богородици, анђелима и пророцима) ; саставио песме своје и других песника у каноне од 9 песама; пробрао из јелинских различних мелодија њих 8 за које је држао да су најскладније с достојанством хришћанске цркве и чисте смерности; задржав и ритам старих народа, Јевреја и Грка, који се састојао у комбиновању дугих и кратких слогова; за мелодије је утврдио знаке музичке.

До времена Дамаскиновог још није било јединства међу црквама у погледу на певање. Лепота његових песама и њихових арија натурила је се свима црквама; аукторитет његовог имена унео је његове реформе у све цркве и утврдио јединство међу њима.

Његов је Октошк усвојен и у западној цркви. Још Карло Велики га је и тамо увео.

Песме Дамаскинове, осем њих мало, писане су у прози. (У стиху су канони о рођењу Христовом, Богојављењу, о великом посту и сви недељни антифони). Неколике погребне песме су у шестосложном јамбу, а тим се стихом лепо исказује сила, узвишеност и јачина осећања.

Ако бисмо хтели из "великог броја Дамаскинових песама обележити оне у којима осећања весела или тужна,