Годишњица Николе Чупића

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 353

вршавају. Али да, говор је само о правим уметностима, и о трагедији великих, правих уметника, Ако би смо сад с овим мислима о трагичној уметности пошли по широком пољу светске књижевности, нашли бисмо да су увек, у сваком веку, они песници највећег успеха имали, најјаче и најкорисније на човештво утицали, који у делима својим најбоље одговарају оном што велики јелински Философ тражи од поезије а особито од трагедије. Наишли бисмо и на тај занимљиви Факат, да онај ђенијални песник који је умео боље но ико на свету читати у природи и хватати у њој оно, што је вечно — Шекспир својим делима потврђује истинитост погледа Аристотелових на уметности и поезију.

Ми не можемо залазити да тражимо у песничкој поезији повише илустрација за принципе какве је Аристотело изнео, јер нам простор ових козерија не допушта; али не треба ни да останемо само на принципима и правилима, и да овај цео говор не зачинимо споменом бар неколико највећих уметника и неколико најсавршенијих трагедија.

Као што је речено, Аристотело је налазио, да трагичка вештина у његово време није дошла до свог могућног савршенства ; а он је живео у оно доба, кад се јединске уметности почеле спуштати са своје највеће висине и кад су највећи јелински трагичари Есхил, Софокло и Еврипид већ преко сто година иза њега остали. Ипак ће јелинска трагичка уметност, какву је у делима та три човека налазимо, остати вазда занимљива. Она ће остати увек најлепши украс класичке књижевности, и оно што нам је ђеније народа јелинског као најлепше оставити могао. У делима Есхила, СаФокла и Еврипида наћи ће се увек истине и страница узвишеног патоса и лепоте за наслађивање и угледање; а што јелинска трагедија није достигла пуно савршенство какво има у делима неколико

ГОДИШЊИЦА 23