Годишњица Николе Чупића

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 943

слали из Земуна белога хлеба и разнога пића, а за Божић послали су им пун чамац лепих печеница, шунака, кобасица и доста ракије и вина.

Пошто је тврђава београдска бомбардована овако неколико дана и с острва и с Калемегдана, ГушанацАлија, немајући у тврђави хране за своју војску — крџалије — и за Београђане, који су се тада били стекли у тврђаву, и не могући овде ни откуд да набави ни за најскупљу цену, понудио је Србима предају тврђаве, ако Срби пристану да њега и његову војску пусте да под сружјем оду на лађама у Видин.

Кад Срби нису пристали на услов да Турци оду из Београда под оружјем. и кад су Срби, и после тога, продужили бомбардање тврђаве с обеју страна, Гушанац је пристао на предају тврђаве и без оружја, и његова војска, заједно с њиме, утоварила се у 8 великих лађа, и 17 декембра — 1806 год. — спустила се Дунавом за у Видин.

Срби су дали Гушанцу тројицу Срба као таоце, да им се неће никакво зло догодити од стране Срба и допустили су Гушанчевим имраорима и коњушарима, да преведу Гушанчеве коње сувим преко Србије у Видин.

Ну кад су се Срби, одмах за тим, спремили да пођу у тврђаву и да је заузму и поседну, Сулејман-паша, гувернер београдски, који се дотле није чуо ни да је жив, затворио је тврђавске капије и уклонио мостове, по којима се могло да пређе преко ровова, и јавио је Србима, да их неће да пусти у тврђаву, наводећи да је он прави, царски старешина у тврђави и да га за то не веже оно, што је Гушанац, као отпадник царев, мимо њега утврдио и уговорио.

Срби су то оћутали с гњевом и горчином, јер су знали да Турци немају у тврђави хране и да ће се на послетку и сам Сулејман-паша морати да преда, те су

а 16%