Годишњица Николе Чупића

944 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА

за то обуставили даље бомбардање тврђаве, али су у толико строже пазили и чували да Турци ни откуд не добију ни мрве хране.

Превару ову од стране Сулејмана Срби су држали за угођену у напред с Гушанцем и у споразуму с њиме, и за то је војвода Миленко Стојковић, кад је Гушанац хтео да проплови Дунавом поред Пореча, напао и њега и његове људе ватром из топова и из пушака тако жестоко, да је Гушанац имао да захвали само брзини воде што се спасао и што је могао умаћи на аустријску страну, заједно са српским таоцима.

Ну и Срби су са својим лађама прејурили на аустријску страну и тамо гонили и били Турке, па се тек после јаких окршаја вратили отуд опет у Србију.

Исто тако напали су Срби и на Гушанчеве имраоре и коњушаре у Србији и потукли су их све до последњега и узели им коње.

И за чудо, код свега тога, Гушанац није хтео ништа да учини српским таоцима и вратио их је у Србију сву тројицу живе, здраве и неповређене, како је приспео у Видин.

Сулејман се с почетка утврдо надао, да ће моћи мимо Србе на острву и опет да набавља храну у Земуну за посаду тврђавску. Али кад је неколико пута полазило повише турских наоружаних лађа у Земун и кад никад ни једна од њих није могла да доспе до Земуна од Срба на острву, и кад је он десетину дана провео у највећој глади, изјаснио се на послетку и он, да хоће да се преда Србима заједно с горњим дблом тврђаве, ако Срби пристану да га оставе с његовим Турцима у доњој тврђави без оружја, док он сам не изиште заповест непосредно од султана, шта треба да ради даље.

Срби су примили ову понуду Сулејман-пашину и он им је предао кључеве од капије горње тврђаве 27