Годишњица Николе Чупића

250 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА против Турака у Шапцу, рачунајући још, и да ће се Турци морати да предаду због оскудице у храни.

Тако су се истои Турци морали да владају према Србима мирно и трпељиво. После своје погибије на Мишару, били су тако раслабљени и растројени, да се ни они нису могли надати никаквом успеху, ако би почели нападати на Србе, и зато су били мирни и хвалили Бога што и њих Срби остављају на миру.

У Шапцу су били тада с турском војском: Сулејман-паша — Скопљак-паша —, Синан-паша, Ћаин-паша, Хасан-паша — бањалучки —, Хасан-паша — сребрнички — и Али-џаша Видајић, синовац погинулога на Мишару Мехмед-капетана, и ови су сви нашли пута да поруче владици зворничком, да покуша не би ли, како год, могао да их измири са Србима на Шапцу.

И владика је, на скоро после тога, дошао у стан војводе Јакова Ненадовића, који је тада заповедао свој српској војсци на Шапцу, уз пратњу неколико српских свештеника и доста Срба из Босне, и саопштио је Србима понуду Турака Бошњака у Шапцу, потпомажући је и сам и старајући се да се Срби измире с Турцима.

Ну Јаков је одбио ту молбу попреко, изговарајући се да се та ствар не може да расправља без знања и одобрења врховног команданта Срба.

Кад је после овога дошао под Београд, царски мухазил, Бећир-ага и позвао Гушанца Алију у име султаново, да преда Србима београдску тврђаву, коју је овај, као што знамо, одбио, и кад је ова заповест саопштена, одмах за тим, и Турцима у Шапцу, ови су, опет тад, одбили то, што нису знали шта ће Срби учинити с њима после предаје тврђаве.

Ну, Шапчани су после тога замолили везира бвоградског да посредује код Срба за њих.