Годишњица Николе Чупића
РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ПРВОГА СРПСКОГ УСТАНКА 108
Везир београдски, Сулејман-паша, примио се тогам говорио је о томе с Карађорђем, али тек у време кад је и сам био приморан да преда Србима горњу београдску тврђаву, а он да се смести без оружја у доњем њеном делу; ну, и тада није радио као што је уговарао и обећавао', јерје учио Турке и Бошњаке у Шапцу, да предаду Србима Шабац, ако Срби пристану да у њему остане један од старешина турскиху тврђави, као султанов мухазил с доста наоружаних Турака.
Карађорђе је за то, одмах сутра дан пошто су Срби заузели београдску тврђаву, послао преко Аустрије у Кленак војводу Милоја Петровића, где је овај стигао 23 јануара 1807 и састао се са Скопљак — Сулејман пашом, Хасан-пашом, Ћаја-пашом и Али-пашом и са још доста босанских бегова, и српских старешина: Јаковом Ненадовићем, поп-Луком, Стојаном Чупићем и Живком Дабићем.
После кратких угодаба, Срби и Турци мал да се нису са свим погодили, да није било почело да запиње код избора лица, које ће обе стране узајамно да даду као таоце, да ће се све, што се уговори, тачно и извршити, ал би се на послетку и у томе споразумели, да није пуковник аустријски Обућина, који јје с месним командантом у Кленку мајором Голубичићем, био присутан овом погађању Срба с Турцима, постао нестрпељиви почео грдити српскога старешину Јакова Ненадовића, због чега су се на крају разишли и прешли на српску страну и Срби и Турци, не углавивши погодбу и не свршивши ништа, 2
' Слога, 1862 год. «Журнал од различних дела, писама вилајетски, а нарочито ваљевске нахије од љ. 1807» где се, на стр. 4! каже: «аса свим од друге руке писао је певго што је казао и уговорио господ. Ђорђе у Београду.» >»
Гољубица У, 1843 и 1844, стр. 289 и 290.